Uvodna sekcija (tematski format)
-
Milena Marić, (2019), "Python za osnovce", Računarski fakultet i CET, iz Uvoda:
„Zašto učimo da programiramo? Programiranje je disciplina koja podstiče kreativnost, logičko razmišljanje i uči nas kako da rešavamo probleme. Pisanje programa je zabavno, ali je ponekad i veliki izazov, pogotovo ako treba pronaći grešku u programu. Programiranje nas uči disciplini, dobroj organizaciji misli, istrajnosti, razvija naše kognitivne veštine (sposobnost mišljenja, pamćenja, učenja, tj. saznajne veštine). Iako možda nemaš ideju da se jednog dana baviš profesionalno programiranjem, sve pomenute osobine ti mogu dosta pomoći u ma kom poslu. Takođe, kako je tehnologija dostigla visok stepen i kako je sveprisutna, izvesno je da je neki vid komunikacije sa računarima nužan u svim oblastima, tako da iako možda nećeš biti programer u budućnosti, osnovni nivo znanja iz ove oblasti ipak će ti trebati.“
Zašto programiranje i Python:
Gotova softverska rešenja nisu fleksibilna, često se dobija samo rešenje po principu „crne kutije“. Kodiranjem se razvijaju modeli po meri. Takođe, količina podataka postaje sve veća, a samim tim analiza podataka postaje sve kompleksnija, te je poznavanje programiranja sve neophodnije (npr. MS Excel može da se koristi za obradu ograničene količine podataka, za razliku od npr. Python-a koji praktično nema limita).
Python je neverovatno efikasan jezik gde će programi raditi više stvari sa manje linija koda nego što bi mnogi drugi jezici zahtevali. Python-ova sintaksa takođe pomaže u pisanju „čistog“ koda (lakši za čitanje, lakši za otklanjanje grešaka i lakše proširiv i nadogradiv, u poređenju sa drugim jezicima).
Python predstavlja jedan od najpopularnijih jezika za programiranje (uz Javu i C++), ako ne i najpopularniji. Ima najbržu krivu učenja, veliku bazu korisnika i dokumentacije, kao i kvalitetnu onlajn otvorenu zajednicu programera koji pomažu u raznim oblastima i problemima. Zajednica je ključna za programere jer programiranje nije usamljeni poduhvat. Čak i najiskusniji programeri, traže savete od drugih koji su već rešili slične probleme. Imati dobro povezanu i zajednicu koja želi da pomogne ključno je za rešavanje različitih problema, a Python zajednica u potpunosti podržava ljude koji uče Python.
Cilj i plan rada na predmetu:
Primena Python programskog jezika za analizu podataka i optimizaciju procesa u logistici. Odnosno, cilj kursa Primenjeno programiranje u logistici nije „samo“ učenje programiranja, nego naprotiv, glavni cilj jeste da studenti logistike usvoje osnovna znanja iz programiranja u Python-u radi efikasnijeg upravljanja i analize u raznim logističkim procesima i aktivnostima, odnosno razvoja matematičkih i heurističkih modela radi rešavanja čestih logističkih problema.
Prvi deo kursa se odnosi na uvod u Python i upoznavanje studenata sa osnovama u radu i kodiranju (instalacija Python-a i okruženja za rad, kodiranje i sintaksa, tipovi podataka, promenljive, operatori, liste, rečnici, funkcije, generatori, i sl.). Nije potrebno predznanje programiranja da bi se pohađao kurs, odnosno da bi se mogla pratiti dinamika nastave.
Drugi deo kursa se odnosi na rešavanje različitih zadataka iz oblasti logistike primenom Python 3.x programskog jezika: rutiranja vozila, upravljanja zalihama, analize podataka i sl.
Python kodovi u ovom materijalu, pre svega u poglavlju primene u logistici, su napisani da budu što jednostavniji i jasniji za studente koji tek uče programiranje, što ih čini lakšim za razumevanje i kasniju implementaciju ili unapređenje. Ova pojednostavljivanja su ponekad učinjena na štetu efikasnosti ili brzine. To znači da kodovi nisu tako brzi (optimizovani u čisto programerskom smislu) kao što bi ih možda mogao napisati iskusni korisnik Python-a. Kodovi su optimizovani su za razumevanje problematike i rešenja primenom Python programskog jezika, a radi usvajanja znanja programiranja koja studenti mogu upotrebiti radi efikasnijeg i kvalitetnijeg donošenja odluka i analiza.
-
-
-
-
-
-
-
-
-